7. EKOLOGIJA I ODRŽIVI RAZVOJ

Presek trenutnog stanja i analiza problema:

"Zemlja se može eksploatisati i ogoleti tokom pet godina u korist brzog profita, ali stotinu godina čuvanja i negovanja neće u potpunosti otkloniti štetu"
(Glikson, 1971)

Suočeni sa ubrzanom degradacijom životne sredine i eksploatacijom prirodnog bogatstva mladi ljudi, u želji da utiču na svoju budućnost, odlučili su da složno nastupe, tražeći da dalji ekonomski i privredni napredak bude u skladu sa održivim razvojem.

Aktivno učešće mladih u stvaranju zdrave i nezagađene životne sredine primaran je cilj. Ulaganje u ekološku edukaciju mladih i obrazovanje visoko-stručnih ekoloških kadrova dovelo bi do stvaranja odlučnog javnog mnjenja koje poštuje, razume i štiti svoju životnu sredinu i prirodna bogatstva.
Ovakav stav potvrđuje i činjenica da se buđenje ekološke svesti najpre javilo kod mladih koji su još osamdesetih godina prošlog veka, kroz različite vidove udruživanja i delovanja, počeli uticati na celokupnu populaciju i njen odnos prema životnoj sredini.
Trenutno stanje životne sredine ukazuje na potrebu da prioritet bude rešavanje nagomilanih problema. U Vojvodini postoje dve "vruće tačke" koje zahtevaju hitnu sanaciju¹. Takozvane "vruće tačke" nalaze se u oblastima Novog Sada i Pančeva. Postoji još niz rizičnih lokaliteta (npr. skladišta goriva pored Sombora i Novog Sada)².
Veliki problem u Vojvodini je i stanje, a posebno odnos prema ionako redukovanim površinama pod šumskim zajednicama i autohtonim ekosistemima. Ukoliko se na tom planu ne budu preduzeli radikalni koraci, posledice mogu biti fatalne. U nasleđe budućim generacijama ostaće potpuno osiromašen živi svet. Degradirani šumski prostori biće pretvoreni u nekvalitetne plantaže pojedinih drvenastih vrsta, a zaštićena područja (Nacionalni park i rezervati prirode) biće upropašćeni. Krajnji rezultat ovakvih procesa je potpuno narušavanje prirodne ravnoteže i ugrožavanje opstanka ljudske populacije.
Da bi se omogućio dalji napredak ljudske populacije neophodno je usvajanje i primenjivanje održivog razvoja. Osnovna ideja održivog razvoja jeste zadovoljavanje potreba sadašnjih generacija, bez uskraćivanja mogućnosti narednim generacijama da zadovolje svoje potrebe.

7.1. ZAKONSKA REGULATIVA
U slučaju nerazvijene ekološke svesti, najadekvatniji način očuvanja prirodnih bogatstava i zdrave životne sredine su jasni, precizni i primenjivi zakoni.

7.1.1. Međunarodni ugovori i konvencije
Zahvaljujuću razvoju ekološke svesti u svetu, i želje za približavanjem naše zemlje svetu, ratifikovani su mnogi međunarodni ugovori i konvencije, a neki od njih veoma bitni, tek bi trebalo da se ratifikuju. Otvaranjem naše zemlje regionu i svetu, neće biti dovoljno samo ratifikovanje, već i obaveza imlementacije svih potpisanih ugovora i konvencija. U ovom trenutku, kada se ekološki bitne informacije i dalje čuvaju kao tajna, jedan od prioriteta je ratifikovanje i implementacija Arhunske konvencije, jer prav na život u zdravoj životnoj sredini jeste pravo svih ljudi, a ne samo mladih.

7.1.2. Domaća regulativa
Domaće zakonodavstvo temelj je zdrave životne sredine, a samim tim i zdravog društva. Usklađivanje domaćeg i stranog zakonodavstva, kao i razvoj domaćeg zakonodavstva u polju zaštite i unapređenja životne sredine, jedan je od neophodnih segmenata napretka i prihvatanja naše zemlje od strane ne samo Evropske unije, već i celog sveta.

7.1.3. Odgovornost i monitoring
Uspostavljanje sistema odgovornih lica i jasan nadzor i njihov monitoring, omogućio bi veću motivisanost pojedinaca da brinu o zdravoj životnoj sredini. Visoko stručni timovi za monitoring i inspekcije garant su opstanka zdrave životne sredine. Odgovornost ne može biti kolektivna, ali posledice mogu biti pogubne za celokupnu populaciju.

7.2. EKOLOŠKO OBRAZOVANJE
Ekološka svest gradi se od trenutka kada dete počne da shvata i proučava svet oko sebe. Uticaj okoline na stavove i ličnost pojedinca je neminovan. Samo zdrava i ekološki obrazovana okolina može da omogući zdrav opstanak budućih pokolenja.

7.2.1. Formalno ekološko obrazovanje
Formalno ekološko obrazovanje dece i omladine odvija se kroz obrazovni sistem, još uvek krut i teorijski, bez mogućnosti iskustvenog učenja. Priroda, njene lepote, tajne i potreba za njenim očuvanjem ne može i ne sme biti teorija, već način življenja, sa jasnom odgovornošću svakog mladog čoveka.

7.2.1.1. - Osnovno i srednjoškolsko obrazovanje
Trenutno je ekološko obrazovanje u osnovnim i srednjim školama zastupljeno u nastavi biologije i uglavnom mu se ne poklanja dovoljno pažnje. Osnovno obrazovanje mladih ljudi mora kao svoj bitan segment sadržati i ekološko obrazovanje, koje će pored teorijskog pristupa graditi i svest o potrebi za očuvanjem i zaštitom životne sredine. Srednja škola bi trebalo da obezbedi dovoljan broj kadrova koji bi u saradnji sa više i visoko obrazovanim kadrovima mogli pružiti realnu podršku očuvanju i unapređenju životne sredine, kao i praktičnu primenu održivog razvoja.
7.2.1.2. - Više i visoko obrozavanje
Razvoj više i visoko obrazovanih kadrova, dobro upoznatih sa početničkim greškama drugih zemalja, kao i njihovo povezivanje u multidisciplinarne timove, uz pristup adekvatnoj opremi i informacijama, neophodan su temelj čistoj i zdravoj životnoj sredini i održivom razvoju.

7.2.2. Neformalno ekološko obrazovanje
Razvoj ekološke svesti i porast potreba za ekološkim informacijama dovodi do potrebe razvoja neformalnog ekološkog obrazovanja. Bitnu ulogu u ovom segmentu pored državnih institucija i medija imaju udruženja građana i istaknuti pojedinci, koji svojim inicijativama pospešuju razvoj održivog društva.

7.3. ENERGIJA
Za sve svoje aktivnosti i stvaralački rad čovek troši energiju. Potrebe za energijom svakoga dana sve više rastu, dok se količine lako dostupne, jeftine i "čiste" energije iz dana u dan smanjuju.

7.3.1. Konvencionalni izvori energija
Racionalno korišćenje konvencionalnih izvora energije, kao i ulaganje u sisteme za njihovu efikasniju i čistiju eksploataciju, smanjilo bi štetne uticaje koje način dobijanja ili nus-produkti potrošnje imaju na životu sredinu, pa samim tim i na ljude. Pravilno odlaganje ostataka upotrebe konvencionalnih izvora energije način je da se mladima omogući zdrava i nezagađena životna sredina, a uvođenjem modernih metoda eksploatacije fosilnih goriva smanjila bi se degradacija staništa mnogih vrsta, uključujući i čoveka.

7.3.2. Alternativne energije
Promocija i razvoj alternativnih izvora energije doveli bi do smanjenja opterećenosti životne sredine. Većom primenom alternativnih izvora očuvala bi se neobnovljiva prirodna bogadstva i za buduće generacije.

7.3.3. Održivo korišćenje energije
Održivo korišćenje energije obuhvata mogućnost normalnog razvoja populacije, koja jasno planira, racionalno koristi i poštuje svoje izvore energije. Ulaganjem u smanjenje gubitka energije štede se i čuvaju neobnovljivi izvori, koji će sadašnjim i budućim generacijama obezbediti nesmetan razvoj i napredak.

7.4. ZAŠTITA PRIRODE
Čovek je sastavni i neodvojivi deo prirode. Boravak u prirodi pozitivno utiče na čoveka, naročito na mlade, što dokazuje i dugogodišnja praksa odlaska dece i mladih na programe "škole u prirodi". Samo zdrava i očuvana priroda može čoveku podariti odmor i relaksaciju, koja mu je neophodna za normalan razvoj i rad.

7.4.1. Zaštita zemljišta
Plodno zemljište predstavlja jedan od najvažnijih i najvećih prirodnih bogatstava Vojvodine. Samo pravilan odnos prema zemljištu omogućio bi i budućim generacijama da uživaju u bogatim i zdravim plodovima žitnice. Bespravna gradnja i nepravilna upotreba pesticida najveća su pretnja plodnom zemljištu Vojvodine.

7.4.2. Zaštita voda
Voda je temelj života i osnovna komponenta svakog živog bića. Voda ili pokreće razvoj ili ograničava progres svake zajednice - od porodice do civilizacije. Racionalnom upotrebom vode pospešuje se njena dostupnost i kvalitet. Sve što bacimo u životnu sredinu, pre ili kasnije, dospeće u vodu. Voda se nalazi u stalnom procesu kruženja. Posredstvom ciklusa kruženja vode u prirodi zagađujuće materije ponovo dolaze do ljudi i na njih vrše štetan uticaj, naročito izražen kod omladine u razvoju.

7.4.3. Zaštita vazduha
Prisustvo velike količine zagađujućih materija u vazduhu sve je uočljivije iz dana u dan. Gusti smog, prisutan u gradovima, utiče štetno na zdravlje ljudi. Smanjenjem emisije aerozagađenja i ozelenjavanje gradova jedan je od vidova borbe i sanacije ove vrste zagađenja.

7.4.4. Biodiverzitet
Bogatstvo jednog područja, regije ili države obuhvata i biološku raznovrsnost, koju to područje, regija ili država poseduje. Što je neki ekosistem raznovrsniji, to je otporniji na različite spoljne uticaje. Vojvodina se može pohvaliti veoma dobrim biodiverzitetom, koji otvara mnoge mogućnosti, naročito u razvoju ekoturizma. Stalna briga brige o biodiverzitetu jedan je od nezaobilaznih segmenata razvoja Vojvodine kao itegralnog dela Evrope. Ne postoji cena koja može nadoknaditi gubitak jedne specifične vrste, koja predstavlja "malu", ali nezaobilaznu kariku u lancu ishrane.

7.4.5. Nacionalni parkovi i rezervati prirode
Područja koja su posredstvom dugogodišnjeg rada i proučavanja dobila status nacionalnih parkova i rezervata prirode, nalaze se na prekretnici svog opstanka u obliku koji zaslužuju. Vrednost svakog specifičnog ekosistema je neprocenjiva. Kada se jednom poremeti ravnoteža u ekosistemu skoro je nemoguće njegovo potpuno obnavljanje. Dužnost svih nas je da zaštićena područja negujemo i čuvamo, ulažući u njih isti entuzijazam koji ulažemo u sopstvenu budućnost. Razvojem modernog potrošačkog društva, jedino preostalo utočište od svakodnevice i mesta kontakta sa prirodom su rezervati prirode i nacionalni parkovi, koji plene svojom lepotom i mirom.

7.4.6. Odgovornost i monitoring
Svaka greška u prirodi se skupo plaća. Odgovornost nad rezervatima prirode, nacionalnim parkovima i biodiverzitetom mora biti jasno definisana, kao i odnos svih ljudi prema tome. Priroda je naše zajedničko blago i svi imamo pravo da je štitimo i ukazujemo na njeno uništavanje. Propusta u tretiranju rušitelja prirode ne sme biti, jer je najstrašniji genocid onaj izvršen nad još nerođenim pokolenjima.

7.5. METODE OČUVANJA, ZAŠTITE I OBNOVE ŽIVOTNE SREDINE
SR Jugoslavija (samim tim i njena naslednica Srbija i Crna Gora) prihvatila je koncept Održivog razvoja tokom priprema za Samit u Riju 1992. godine. Koncept održivog razvoja obuhvaćen je i usvojen prostornim planom za Republiku Srbuju (1996.). Temeljni dokument o održivom razvioju jeste Agenda 21, koja u 40 poglavlja daje smernice za opstanak ljudske populacije.

7.5.1. Lokalna agenda 21
Izrada i primena lokalnih agendi u svakom regionu, području ili gradu donosi jasnu viziju budućnosti koja je u harmoniji, a ne u konfrontaciji sa životnom sredinom. Angažovanje visoko stručnih kadrova u izradi lokalnih agendi garantuju njihovu primenljivost i efikasnost. Težnja svake regije, područja ili grada da izradi i implementira svoju lokalnu agendu 21, jasan je pokazatelj brige sredine za budućnost i mlade naraštaje.

7.5.2. Lokalni ekološki akcioni plan (LEAP)
Za razliku od lokalne Agende 21, lokalni ekološki akcioni plan jasno utvrđuje stanje životne sredine, kao i načine i odgovornosti za povratak životne sredine u prihvatljivo stanje. Uključivanjem svih zainteresovanih u proces izrade LEAP-a način su da LEAP bude široko prihvaćen i primenjen. Težnja svake regije, područja ili grada da izradi i implementira svoj Lokalni ekološki akcioni plan, jasan je pokazatelj brige sredine za budućnost i mlade naraštaje.

Mere za rešavanje definisanih problema (Akcioni plan do 2008. godine):

 

MERE - AKCIONI PLAN

2005

2006

2007

2008

1.

PROGRAM PROMOVISANJA PRIMENE POSTOJEĆIHZAKONA VEZANIH ZA ŽIVOTU SREDINU

*

*

*

 

2.

PROGRAM PREZENTOVANJA PRIMENE ARHUNSKE KONVENCIJE I KJOTO PROTOKOLA

 

*

*

 

3.

PROGRAM PREZENTOVANJA PRIMENE ZAKONAEVROPSKE UNIJE O ŽIVOTNOJ SREDINI

*

*

 

 

4.

PROGRAM MONITORINGA PRIMENE ZAKONA OSISTEMU ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

*

*

*

*

5.

PROGRAM PODIZANJA SVESTI O NEOPHODNOSTI POOŠTRAVANJA KAZNI ZA EKOLOŠKE PREKRŠAJE

 

*

 

*

6.

PROGRAM RAZVOJA EKOLOŠKE SVESTI KOD DECE

*

*

*

*

7.

PROGRAM RAZVOJA EKOLOŠKE SVESTI KOD MLADIH

*

*

*

*

8.

PROGRAM RAZVOJA I USAVRŠAVANJA EKO-STRUČNJAKA

*

*

*

*

9.

PROGRAM UVOĐENJA, RAZVOJA I UNAPREĐIVANJA SISTEMA OBRAZOVANJA MLADIH U OBLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE I ODRŽIVOG RAZVOJA

*

*

*

*

10.

PROGRAM KAMPANJE ZA ZASTITU IUNAPREĐIVANJA ŽIVOTNE SREDINE

*

*

*

*

11.

PROGRAM RAZVOJA MEĐUNARODNE SARADNJE KOD MLADIH U OBLASTI ZAŠTITE I UNAPREĐIVANJA ŽIVOTNE SREDINE

*

*

*

*

12.

PROGRAM UNAPREĐENJA I ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE AKTIVNOSTIMA MLADIH NA LOKALNOM NIVOU

*

*

*

*

13.

PROGRAM PROMOVISANJA NEOPHODNOSTIODRŽIVOG KORIŠĆENJA ENERGIJE

*

*

*

*

14.

PROGRAM PROMOVISANJA UPOTREBE ALTERNATIVNIH IZVORA ENERGIJE

 

 

*

*

15.

PROGRAM PROMOVISANJA OČUVANJA PRIRODE IŽIVOTNE SREDINE

*

*

*

*

16.

PROGRAM ZAŠTITE PRIRODE(ŠUMA, VODA, VAZDUHA, ZEMLJIŠTA,BIODIVERZITETA ,...)

*

*

*

*

17.

PROGRAM PROMOCIJE ZNAČAJA OČUVANJA I UNAPREĐIVANJA NACIONALNIH PARKOVA I REZERVATA PRIRODE

*

*

*

*

18.

PROGRAM REVITALIZACIJE NACIONALNIH PARKOVAI REZERVATA PRIRODE

*

*

*

*

19.

PROGRAM MONITORINGA NACIONALNIH PARKOVA I REZERVATA PRIRODE

*

*

*

*

20.

PROGRAM PROMOVISANJA I FORMIRANJANADLEŽNIH ORGANA LOKALNE SAMOUPRAVEZADUŽENIH ZA BRIGU O ŽIVOTNOJ SREDINI IODRŽIVOM RAZVOJU

*

*

 

 

21.

PROGRAM PROMOVISANJA METODA ZA OČUVANJE, ZAŠTITU I OBNOVU ŽIVOTNE SREDINE

*

*

*

 

22.

PROGRAM RAZVOJA SARADNJE SA NADLEŽNIM ORGANIMA LOKALNE SAMOUPRAVE ZA BRIGU O ŽIVOTNOJ SREDINI I ODRŽIVOM RAZVOJU

 

*

*

*

23.

PROGRAM PRAĆENJA RADA I IZVEŠTAVANJA JAVNOSTI, O AKTIVNOSTIMA NADLEŽNOG ORGANA LOKALNE SAMOUPRAVE ZADUŽENOG ZA BRIGU O ŽIVOTNOJ SREDINI I ODRŽIVOM RAZVOJU

 

 

*

*

24.

PROGRAM PROMOVISANJA I IZRADE EKOLOŠKOG AKCIONOG PLANA VOJVODINE

 

 

*

*

25.

PROGRAM PROMOVISANJA I IZRADE AGENDE 21 ZA VOJVODINU

 

 

 

*

26.

PROGRAM POMOĆI EKOLOŠKIM NEVLADINIMORGANIZACIJAMA ZA RAZVOJ KAPACITETA

*

*

*

 

27.

PROGRAM UMREŽAVANJA EKOLOŠKIH NEVLADINIH ORGANIZACIJA I POSPEŠIVANJE MEĐUSOBNE SRARADNJE

*

*

*

 

28.

PROGRAM POMOĆI EKOLOŠKIM NEVLADINIM ORGANIZACIJAMA ZA AKTIVNO UKLJUČIVANJE MALDIH U SVOJE PROGRAME I PROGRAMEOMLADINSKE POLITIKE

*

*

*

*

¹ Izveštaj SR Jugoslavije - Posledice NATO bombardovanja na životnu sredinu u SR Jugoslaviji, Savezno ministarstvo za razvoj, nauku i životnu sredinu, Beograd 2000.
² "The Kosovo Conflict-Conseljuences for the Environment and Human Settlements", UNEP, UNCHS, Geneva 1999.


<<prev Content next>>